This is exactly how I imagined myself when I grow up to be 60.
~~~
Много сам волео да читам као клинац.
Забавник, још док ми је цурио слинац.

Лектира у школи је била као предјело,
Јер читање ми баш никада није пресjело.

Као мали сам батеријом, сијалицом и жицом
Ноћу под јорганом осветљавао случај са убицом.

Таманио сам стрипове, читао редом романе,
Неке сам волео, другима тражио мане.

Код куће смо имали на хиљаде књига,
Мени за досаду никада није било брига.

Мој Киндл сада има књига бар још толико,
Али нема све, па ми није довољно велико.

Знао сам само да ћу једног тамо дана,
Када будем шездесет али не и кречана,

Да ћу имати кућу к'о што сам је цртао увек,
И у њој једну собу у којој се машта заувек.

Тамо ће само да се измишља и да се машта,
Јер када се машта онда се може свашта.

Биће цео зид пун књига разно, разних,
Од оних досадних па до скроз заразних.

И фотеља удобна да се вртим и љуљушкам,
Или зажмурим и сањам али се не ћушкам,

Јер овде се нигде не жури јер време стоји,
Овде нико није нестрпљив и паре не броји.

Овде се само ужива, овде се само чита,
Овде те за здравље нико никада не пита.

Овде ће ми једног дана и унуци долазити,
Па ћу им на глас читати или приче измислити.

А они ће само слушати или читати и сами,
Јер крв није вода, са књигом нисмо у осами.

Тако се сећам прошлости моје давне,
Тако проводим садашњост, кроз јунаке главне.

А будућност још не знамо али се спремамо,
Нек нам је лепа и да искористимо што имамо.