During my lunch, I noticed a feather in the grass. It was so fluffy, gentle, and even its colors were so subtle that I just had to attempt capturing it the way I saw it in my head. It just happened that I had my 70-200mm/2.8 lens with me (never go to lunch without a camera), and it was ideal for this situation. Zoomed to 200mm, even closed to f5.6, it provided an excellent separation of feather to its background. I put it down and low to capture it and the blue of the lake behind it. Dark part of the feather nicely contrast lightness of the blue on the top, and as feather changes to lighter shades, the color of the grass takes over the water in the background, rendering this whole photo in nice pastel shades.

To see how does this feather interacts with a wild life, check out the http://www.juricdesignstudio.com/2013/Seagull.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Машта ради свашта. Понекада ме и једно мало перце у трави може инспирисати да направим читаву серију слика. Сликао сам га положеног у трави, и кочоперног као петао, са сунцем у лице, и са ветром у леђа. Сликао сам то перце само и са пчелом на цвету. У трави и са водом у позадини. Ноге су ми се укочиле док сам чекао да се ветар, перце и пчела поређају како ја хоћу. Леђа су пуцала док сам се сагињао да ухватим плаветнило језера баш како сам ја хтео. И...
И све је то ОК. То је само део цене плаћене за слику коју сам хтео. Пар других можете видети на http://www.juricdesignstudio.com/2013/Seagull, али ова ми се највише свидела због боја, прелаза и нежности која извире из ње.