Да ли се сећате тродимензионалних мапа Југославије из времена пре ТераСервера и Гугла? Продавали су их по књижарама, а ако се добро сећам, биле су и обавезне неко време. Три димензије је у то време значило да се планине могу напипати, а не као данас где ти требају специјалне наочаре уз додатак главобоље да би имао утисак реалног живота који је обично у све три димензије и без наочара.
Но, то је било давно, у некој земљи сељака, на брдовитом Балкану, у држави која је била једна, где је љубав према ближњему своме била гарантована законом, када смо имали родбине, пријатеља, комшија и времена много више него пара.
Ова мапа виси код мене кући, неколико деценија далеко од времена када је направљена и важила као тачна. Пријатеља има овде много мање, комшија још мање, а до родбине се иде авионом. Пара и даље никада доста, али су тродимензионалне мапе величине екрана, планине се не могу напипати, а СФРЈ више не постоји.

То мора да је та светла будућност коју смо тако прижељкивали.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Once upon a time, there was a proud but small country on Balkan peninsula with a long name of Socialist Federative Republic of Yugoslavia. It was a long time ago, so long, that kids didn't have computers, and only 3D maps they knew at a time were maps like this one where you could actually touch those mountains, and feel the difference between a valley and a hill. Maps were big, and you could buy them in any bookstore fairly cheap. Compare that to the today's rich, modern society where maps are the size of the screen in front of you, 3D is an optical trick infused with a dose of headache, and kids do not spend hours in front of it wandering with their imagination all over the map.

This is the future, so it must be better than the past. Shouldn't it?